Član
- Učlanjen(a)
- 29.10.2009
- Poruka
- 1.416
Ispovest bivšeg korisnika facebooka
Sve više i više ljudi je počinjalo da koristi internet od davne devedeset i neke godine kada je počinjao da biva "sve poznatiji" i kako je taj broj dostizao milione ljudima su padale na pamet razne ideje kako da ostave svoj trag na njemu. Počelo se sa pravljenjem ličnih prezentacija tipa www.provajder.domen/~korisničko_ime koje su bile besplatne (provajder ti da recimo 5 ili 10 megabajta prostora) ili npr. yahoo geocities servis takođe besplatan za korisnike yahooa, na kojima bi ljudi napisali nešto o sebi tipa zovem se tako i tako, živim tu i tu, ostavili neku svoju sličicu, neki link i tako to, obavezno deleći adresu uz vizitkartu, recimo. I onda se neka budala koja je imala više sreće nego pameti (meni uopšte nije jasno kako se niko pre tog slepca dokonog nije setio) doseti da napravi myspace. Nikad nisam koristio myspace niti imam nameru, skapirao sam o čemu se radi mada boli me najiskrenije qrac. Elem, nakon popularnog spejsa ubrzo se na mreži svih mreža pojavljuje na desetine puta jača droga. Knjiga o licima.
Šta je zapravo knjiga o licima?
To ti je nešto gde kad odeš više povratka u normalan život nema. Poenta cele stvari je da prvobitnu priču (lične internet prezentacije) sistematizuje i upakuje u svojevrsnu bazu podataka koja će moći lako da se pretražuje. A kako bi lakše našli nekoga nego po pogađate Imenu i Prezimenu. To je dakle uspelo da facebook raširi toliko da ga sada ništa ne može zaustaviti, čak ni atomska bomba.
Idemo dalje, čemu služi taj facebook?
Ovako, hajde da pođemo od toga da ste povučena, pasivna osoba koja ne izlazi tako često iz kuće i ima malo kontakta sa ljudima. Ukoliko niste prekinite da čitajte definiciju. Tok događaja ide ovako, od ortaka čuješ za fejsbuk, napriča ti bajke o njemu, kako je to ne znam ni ja šta, ma super stvar, baš si debil što nećeš da se učlaniš, aj nemoj da si kreten dođi samo da vidiš pa obriši account, i tako dalje i tako bliže. Dolazi do loma u tebi, podležeš "povredama" odnosno ubeđivanju svog nadobudnog ortaka i učlanjuješ se.
Šta se dalje dešava?
Ništa. U početku se smoriš kao jaje. Nemaš nijednog prijatelja. Odlučuješ da ih potražiš. Ubrzo primećuješ da se sa lakoćom sećaš ama baš svih osoba od vrtića do srednje škole, odnosno fakulteta. Tražiš li tražiš, što prate add friend zahtevi.
Elem onda, da bi ispao što kuliji baja na fejsbuku, kreneš besomučno da rovariš po hardu tražeći što nadrkanije moguće slike, slike sa svojim ortacima, slike sa svojim kućnim ljubimcem, slike na traktoru, u autu, na skuteru, na moru, u planini, i tako dalje pri čemu ih uredno i sistematično kačiš na svoj profil.
Onda, kreneš da se učlanjuješ u neke idiotske grupe tipa Pravda za Uroša Mišića, Fanclub Kurte i Murte, ovo ono... Zatim, kucaš imena i prezimena omiljenog pevača, pevačice, glumca, glumice, kurte, murte, kurte, murte i postaješ njihov fan...
U svom profilu napišeš najkulije stvari o sebi, iako poslednjih 5 godina ne čitaš ni novine napišeš kako si pročitao 332 knjige, omiljeni pisac ti je ne znam ni ja ko...
Instaliraš gomilu debilskih aplikacija, naročito one za davanje raznih tipova poklona, tipa pivo, tipa čokolada, tipa neki auto, tipa šta god ti jebeno padne na pamet.
E onda izdodaješ jedno tri miliona frendova i Bogu se moliš svakoga dana da te prihvate. Od tih tri miliona jedno 99,9999% čijih 99% slika otpada na slike riba u bikiniju, slike riba natrćenih guzica, slike riba u ne znam ni ja kakvim seksi ili ne seksi pozama. Slike riba čiji je zajednički imenitelj da su napaćene glupače željne publiciteta po svaku cenu.
Svaka promena na accountu (nalogu) se ispisuje u nekom vidu obaveštenja tvojim "prijateljima". Znači da li si postao fan Jelene Karleuše, da li si komentarisao nečiju sliku, da li si se učlanio u neku grupu... Sve što uradiš svi vide. Čak šta više na kraju krajeva sve to i radiš da bi oni to videli. Da bi videli kako si ti jedna zajebana super kul osoba a u stvari im puca kurac i za tebe i za tvoju kulost, osim malom broju pravih prijatelja, ostali su tu da bi videli tvoje slike (ako si dobra, odnosno ziljava pička).
Ima i drugih aktivnosti, ali manje više sve sam ovde opisao.
Kako izgleda kraj korišćenja fejsbuka? (ako budeš imao sreće)?
Tako što jednog dana posle napornog i dugog razmišljanja o tome kako bi bilo lepo da nikad nisi ni postajao korisnik ovog sranjeta se zapitaš šta si zapravo sve vreme radio tamo.
Ima verovatno raznih odgovora. Ja ću ti reći jedan najvažniji :
NEPOZNATIM LICIMA SI PRUŽIO MNOGO INFORMACIJA O SEBI KOJE MOGU A I NE MORAJU DA ZLOUPOTREBE. (Pri čemu mislim i na administraciju fejsbuka).
Čestitam!
Sve više i više ljudi je počinjalo da koristi internet od davne devedeset i neke godine kada je počinjao da biva "sve poznatiji" i kako je taj broj dostizao milione ljudima su padale na pamet razne ideje kako da ostave svoj trag na njemu. Počelo se sa pravljenjem ličnih prezentacija tipa www.provajder.domen/~korisničko_ime koje su bile besplatne (provajder ti da recimo 5 ili 10 megabajta prostora) ili npr. yahoo geocities servis takođe besplatan za korisnike yahooa, na kojima bi ljudi napisali nešto o sebi tipa zovem se tako i tako, živim tu i tu, ostavili neku svoju sličicu, neki link i tako to, obavezno deleći adresu uz vizitkartu, recimo. I onda se neka budala koja je imala više sreće nego pameti (meni uopšte nije jasno kako se niko pre tog slepca dokonog nije setio) doseti da napravi myspace. Nikad nisam koristio myspace niti imam nameru, skapirao sam o čemu se radi mada boli me najiskrenije qrac. Elem, nakon popularnog spejsa ubrzo se na mreži svih mreža pojavljuje na desetine puta jača droga. Knjiga o licima.
Šta je zapravo knjiga o licima?
To ti je nešto gde kad odeš više povratka u normalan život nema. Poenta cele stvari je da prvobitnu priču (lične internet prezentacije) sistematizuje i upakuje u svojevrsnu bazu podataka koja će moći lako da se pretražuje. A kako bi lakše našli nekoga nego po pogađate Imenu i Prezimenu. To je dakle uspelo da facebook raširi toliko da ga sada ništa ne može zaustaviti, čak ni atomska bomba.
Idemo dalje, čemu služi taj facebook?
Ovako, hajde da pođemo od toga da ste povučena, pasivna osoba koja ne izlazi tako često iz kuće i ima malo kontakta sa ljudima. Ukoliko niste prekinite da čitajte definiciju. Tok događaja ide ovako, od ortaka čuješ za fejsbuk, napriča ti bajke o njemu, kako je to ne znam ni ja šta, ma super stvar, baš si debil što nećeš da se učlaniš, aj nemoj da si kreten dođi samo da vidiš pa obriši account, i tako dalje i tako bliže. Dolazi do loma u tebi, podležeš "povredama" odnosno ubeđivanju svog nadobudnog ortaka i učlanjuješ se.
Šta se dalje dešava?
Ništa. U početku se smoriš kao jaje. Nemaš nijednog prijatelja. Odlučuješ da ih potražiš. Ubrzo primećuješ da se sa lakoćom sećaš ama baš svih osoba od vrtića do srednje škole, odnosno fakulteta. Tražiš li tražiš, što prate add friend zahtevi.
Elem onda, da bi ispao što kuliji baja na fejsbuku, kreneš besomučno da rovariš po hardu tražeći što nadrkanije moguće slike, slike sa svojim ortacima, slike sa svojim kućnim ljubimcem, slike na traktoru, u autu, na skuteru, na moru, u planini, i tako dalje pri čemu ih uredno i sistematično kačiš na svoj profil.
Onda, kreneš da se učlanjuješ u neke idiotske grupe tipa Pravda za Uroša Mišića, Fanclub Kurte i Murte, ovo ono... Zatim, kucaš imena i prezimena omiljenog pevača, pevačice, glumca, glumice, kurte, murte, kurte, murte i postaješ njihov fan...
U svom profilu napišeš najkulije stvari o sebi, iako poslednjih 5 godina ne čitaš ni novine napišeš kako si pročitao 332 knjige, omiljeni pisac ti je ne znam ni ja ko...
Instaliraš gomilu debilskih aplikacija, naročito one za davanje raznih tipova poklona, tipa pivo, tipa čokolada, tipa neki auto, tipa šta god ti jebeno padne na pamet.
E onda izdodaješ jedno tri miliona frendova i Bogu se moliš svakoga dana da te prihvate. Od tih tri miliona jedno 99,9999% čijih 99% slika otpada na slike riba u bikiniju, slike riba natrćenih guzica, slike riba u ne znam ni ja kakvim seksi ili ne seksi pozama. Slike riba čiji je zajednički imenitelj da su napaćene glupače željne publiciteta po svaku cenu.
Svaka promena na accountu (nalogu) se ispisuje u nekom vidu obaveštenja tvojim "prijateljima". Znači da li si postao fan Jelene Karleuše, da li si komentarisao nečiju sliku, da li si se učlanio u neku grupu... Sve što uradiš svi vide. Čak šta više na kraju krajeva sve to i radiš da bi oni to videli. Da bi videli kako si ti jedna zajebana super kul osoba a u stvari im puca kurac i za tebe i za tvoju kulost, osim malom broju pravih prijatelja, ostali su tu da bi videli tvoje slike (ako si dobra, odnosno ziljava pička).
Ima i drugih aktivnosti, ali manje više sve sam ovde opisao.
Kako izgleda kraj korišćenja fejsbuka? (ako budeš imao sreće)?
Tako što jednog dana posle napornog i dugog razmišljanja o tome kako bi bilo lepo da nikad nisi ni postajao korisnik ovog sranjeta se zapitaš šta si zapravo sve vreme radio tamo.
Ima verovatno raznih odgovora. Ja ću ti reći jedan najvažniji :
NEPOZNATIM LICIMA SI PRUŽIO MNOGO INFORMACIJA O SEBI KOJE MOGU A I NE MORAJU DA ZLOUPOTREBE. (Pri čemu mislim i na administraciju fejsbuka).
Čestitam!
).
